ŠTA JE ASTROLOGIJA


ŠTA JE ASTROLOGIJA

 

ŠTA JE ASTROLOGIJA


Gde je nastala Zapadna Astrologija

Astrologija, koja je definitivno grčka kreacija, tj. naučnika i filozofa stare Grčke, nastala je ipak u drevnom Vavilonu i u to vreme se uglavnom bavila političkim i poljoprivrednim pitanjima, ali je svoj vrhunac doživela za vreme Kaldejske opsade Vavilona, kada je i nastala Genetlaološka ili Individualna astrologija, a konačno se uobličila u nauku u helenizovanom Egiptu u vremenu od 4 veka p.n.e do 2 veka n.e., kada ju je Klaudije Ptolomej iz Aleksandrije, konačno uobličio u nauku u četvorotomnoj knjizi TETRABIBLOS
U srednjem veku Astrologiju su dalje usavršili Arapski astrolozi, ali je svoj vrhunac doživela u Renesansnoj Evropi u delima Marsilio Fičina u Italiji, Johanesa Keplera u Nemačkoj i konačno dr Džon Dija u Engleskoj.

Šta je Astrologija

Ovo je dosta teško pitanje, jer se na Zapadu, tek zadnjih 30-tak godina počelo sa obimnim prevođenjem antičkih i srednjevekovnih tekstova o astrologiji, i naukama povezanih s njom kao što su astronomija, geografija, kartografija, antropologija, itd.

Najpre, treba reći da posle njenog razvoja u Grčkoj i Egiptu od skoro 4-5 vekova, postupno je ova nauka izgubila svoje religiozne i mitološke korene, kako se doživljavala u Vavilonu, i postupno je poprimala elemente nauke, da bi se na kraju i uobločila kao Nauka srodna Astronomiji. Za ovo je zaslužan pre svega Klaudije Ptolomej, astronom i kartograf iz Aleksandrije, ali ne treba zaboraviti ni Platonove i Aristotelove sledbenike kao i stoike, koji su dali značajan doprinos (svaka filozofska škola na svoj način) racionalizaciji Astrologije, i njenog postavljanja na stroge matematičke, astronomske i geografske osnove. Naime, oni su racionalizacijom astroloških koncepata, uklopili astrologiji u njihove filozofske kosmologije i ključne koncepte kao Nus kosmički um i koncept nebeskih sfera, gde su se planetarne orbite savršeno uklopile u ovaj drevni pogled na svet, jer Astrologija i njeni zakoni su bili dokaz da je NUS - kosmički um stvorio svet, jer se kretanje planeta i zvezda savršeno moglo predvideti matematikom, pa je logički sledilo, da čovek kao mikrokosmos, mora takođe slediti ove kosmičke zakone u malom, i time je ideja predestinacije bila rođena, bez obzira što je po Platonu uticaj zvezda na čoveka dolazio kroz ljudski um kao odraz ili projekcija savršenog božjeg uma kao kod Platona, ili kroz materijalno telo po Aristotelu koje se shvatalo kao konkretizacija tih zakona u materiji i time posredno delovalo i na um, po Arisotelu.

Drugi doprinos Grka je demokratizacija Astrologije, u smislu da su se Astrološka predviđanja i tumačenja sudbine radila i za obične male ljude, a ne samo za aristokratiju, i na taj način sem što se omasovila i raširila po celom antičkom svetu i svim susednim državama, doživela je i svoj brzi razvoj iako je bila jedna od najmlađih nauka, tj. doživela je nešto slično Psihologiji u moderno vreme. Doprinom naučnika, naročito matematičara i Astronoma tekođe je bio velik, jer zbog potrebe da dokažu da je astrologija nauka, digli su astronomiju i sfernu trigonometriju na mnogo viši nivo preciznosti, jer su smatrali da Astrologija ima svoje korene u matematici, a ne religiji i mitološkim verovanjima. Zbog toga je njen doprinos za razvoj nauke nesaglediv. Ipak, ne treba kriviti drevne astronome što su imali prevelika očekivanja od Astrologije, i mislili da je cela priroda (a time i čovek i njegova sudbina i poslovi predvidljivi) predvidljiva i predetrminisana

Ptolomejevo viđenje Astrologije

BLOG JE JOŠ U IZRADI ...








Povezane stranice

MESOPOTAMSKA ASTROLOGIJA ISTORIJA ASTROLOGIJE

MESOPOTAMSKA ASTROLOGIJA

ANTIČKA ASTROLOGIJA ISTORIJA ASTROLOGIJE

ANTIČKA ASTROLOGIJA

SREDNJEVEKOVNA ASTROLOGIJA ISTORIJA ASTROLOGIJE

SREDNJEVEKOVNA ASTROLOGIJA

RENESANSNA ASTROLOGIJA ISTORIJA ASTROLOGIJE

RENESANSNA ASTROLOGIJA