POREKLO ASTROLOGIJE
POREKLO ASTROLOGIJE
POREKLO ASTROLOGIJE
Gde je nastala Zapadna Astrologija?
Vavilonska Protoastrologija
Astrologija, koja je definitivno grčka kreacija, tj. naučnika i filozofa stare Grčke, nastala je ipak u drevnom Vavilonu i u to vreme se uglavnom bavila političkim i poljoprivrednim pitanjima, ali je svoj vrhunac doživela za vreme Kaldejske opsade Vavilona, kada je i nastala Genetlaološka ili Individualna astrologija, a konačno se uobličila u nauku u helenizovanom Egiptu u vremenu od 4 veka p.n.e do 2 veka n.e., kada ju je Klaudije Ptolomej iz Aleksandrije, konačno uobličio u nauku u četvorotomnoj knjizi TETRABIBLOS.
U srednjem veku Astrologiju su dalje usavršili Arapski astrolozi, ali je svoj vrhunac doživela u Renesansnoj Evropi u delima Marsilio Fičina u Italiji, Johanesa Keplera u Nemačkoj i konačno dr Džon Dija u Engleskoj.
Šta je Zapadna Astrologija
Ovo je dosta teško pitanje, jer se na Zapadu, tek zadnjih 30-tak godina počelo sa obimnim prevođenjem antičkih i srednjevekovnih tekstova o astrologiji, i naukama povezanih s njom kao što su astronomija, geografija, kartografija, antropologija, etnologija, klimatologija, itd.
Helenistička racionalizacija Astrologije
Najpre, treba reći da posle njenog razvoja u Antičkoj Grčkoj i Helenizovanom Egiptu od skoro 4-5 vekova, postupno je ova nauka izgubila svoje religiozne i mitološke korene, kako se doživljavala u Vavilonu, i postupno je poprimala elemente nauke, da bi se na kraju i uobličila kao stroga matematička Nauka srodna Astronomiji. Za ovo je zaslužan pre svega Klaudije Ptolomej, astronom i kartograf iz Aleksandrije, ali ne treba zaboraviti ni Pitagorine, Platonove i Aristotelove sledbenike kao i Stoike, koji su prethodno dali značajan doprinos (svaka filozofska škola na svoj način) racionalizaciji Astrologije, i njenog postavljanja na stroge matematičke i astronomske osnove. Naime, ti antički filozofi su racionalizacijom astroloških koncepata, uklopili astrologiji u njihove filozofske kosmologije i ključne koncepte kao recimo NUS ili Kosmički Um i koncept Nebeskih Sfera, gde su se planetarne orbite savršeno uklopile u ovaj drevni pogled na svet.
Rođenje ideje predestinacije
Tako su Astrologija i njeni strogi zakoni bili dokaz da je NUS - kosmički um stvorio svet, jer se kretanje planeta i zvezda savršeno moglo predvideti matematikom, pa je logički sledilo, da čovek kao mikrokosmos, mora takođe slediti ove kosmičke zakone u malom, i time je ideja predestinacije bila rođena, bez obzira što je po Platonu uticaj zvezda i planeta na čoveka dolazio kroz ljudski um kao odraz ili projekcija savršenog božjeg uma, ili kroz fizičko telo po Aristotelu koje se shvatalo kao konkretizacija tih zakona u materiji i time (kroz telo) posredno delovalo i na um, po Aristotelu.
Demokratizacija Astrologije
Drugi doprinos Grka je demokratizacija Astrologije, u smislu da su se Astrološka predviđanja i tumačenja sudbine (izrada ličnih horoskopa) radila i za obične male ljude, a ne samo za aristokratiju, i na taj način sem što se omasovila i raširila po celom antičkom svetu i svim susednim državama, doživela je i svoj brzi razvoj iako je bila jedna od najmlađih nauka, tj. doživela je nešto slično Psihologiji u moderno vreme.
Scijentizacija Astrologije i Astronomije
Doprinos grčkih, (helenizovanih) egipatskih i rimskih naučnika, naročito matematičara i Astronoma takođe je bio velik, jer zbog potrebe da dokažu da je astrologija nauka, digli su astronomiju i sfernu trigonometriju na mnogo viši nivo preciznosti, jer su smatrali da Astrologija ima svoje korene u matematici, a ne religiji i mitološkim verovanjima. Zbog toga je njen doprinos za razvoj nauke nesaglediv i kompleksan. Ipak, ne treba kriviti drevne astronome što su imali prevelika očekivanja od Astrologije, i mislili da je cela priroda (a time i čovek i njegova sudbina i poslovi predvidljivi) predvidljiva i predeterminisana.
Nastanak horoskopske Astrologije
Ptolomejevo viđenje Astrologije
BLOG JE JOŠ U IZRADI ...
Gde je nastala Zapadna Astrologija?
Vavilonska Protoastrologija
Astrologija, koja je definitivno grčka kreacija, tj. naučnika i filozofa stare Grčke, nastala je ipak u drevnom Vavilonu i u to vreme se uglavnom bavila političkim i poljoprivrednim pitanjima, ali je svoj vrhunac doživela za vreme Kaldejske opsade Vavilona, kada je i nastala Genetlaološka ili Individualna astrologija, a konačno se uobličila u nauku u helenizovanom Egiptu u vremenu od 4 veka p.n.e do 2 veka n.e., kada ju je Klaudije Ptolomej iz Aleksandrije, konačno uobličio u nauku u četvorotomnoj knjizi TETRABIBLOS.
U srednjem veku Astrologiju su dalje usavršili Arapski astrolozi, ali je svoj vrhunac doživela u Renesansnoj Evropi u delima Marsilio Fičina u Italiji, Johanesa Keplera u Nemačkoj i konačno dr Džon Dija u Engleskoj.
Šta je Zapadna Astrologija
Ovo je dosta teško pitanje, jer se na Zapadu, tek zadnjih 30-tak godina počelo sa obimnim prevođenjem antičkih i srednjevekovnih tekstova o astrologiji, i naukama povezanih s njom kao što su astronomija, geografija, kartografija, antropologija, etnologija, klimatologija, itd.
Helenistička racionalizacija Astrologije
Najpre, treba reći da posle njenog razvoja u Antičkoj Grčkoj i Helenizovanom Egiptu od skoro 4-5 vekova, postupno je ova nauka izgubila svoje religiozne i mitološke korene, kako se doživljavala u Vavilonu, i postupno je poprimala elemente nauke, da bi se na kraju i uobličila kao stroga matematička Nauka srodna Astronomiji. Za ovo je zaslužan pre svega Klaudije Ptolomej, astronom i kartograf iz Aleksandrije, ali ne treba zaboraviti ni Pitagorine, Platonove i Aristotelove sledbenike kao i Stoike, koji su prethodno dali značajan doprinos (svaka filozofska škola na svoj način) racionalizaciji Astrologije, i njenog postavljanja na stroge matematičke i astronomske osnove. Naime, ti antički filozofi su racionalizacijom astroloških koncepata, uklopili astrologiji u njihove filozofske kosmologije i ključne koncepte kao recimo NUS ili Kosmički Um i koncept Nebeskih Sfera, gde su se planetarne orbite savršeno uklopile u ovaj drevni pogled na svet.
Rođenje ideje predestinacije
Tako su Astrologija i njeni strogi zakoni bili dokaz da je NUS - kosmički um stvorio svet, jer se kretanje planeta i zvezda savršeno moglo predvideti matematikom, pa je logički sledilo, da čovek kao mikrokosmos, mora takođe slediti ove kosmičke zakone u malom, i time je ideja predestinacije bila rođena, bez obzira što je po Platonu uticaj zvezda i planeta na čoveka dolazio kroz ljudski um kao odraz ili projekcija savršenog božjeg uma, ili kroz fizičko telo po Aristotelu koje se shvatalo kao konkretizacija tih zakona u materiji i time (kroz telo) posredno delovalo i na um, po Aristotelu.
Demokratizacija Astrologije
Drugi doprinos Grka je demokratizacija Astrologije, u smislu da su se Astrološka predviđanja i tumačenja sudbine (izrada ličnih horoskopa) radila i za obične male ljude, a ne samo za aristokratiju, i na taj način sem što se omasovila i raširila po celom antičkom svetu i svim susednim državama, doživela je i svoj brzi razvoj iako je bila jedna od najmlađih nauka, tj. doživela je nešto slično Psihologiji u moderno vreme.
Scijentizacija Astrologije i Astronomije
Doprinos grčkih, (helenizovanih) egipatskih i rimskih naučnika, naročito matematičara i Astronoma takođe je bio velik, jer zbog potrebe da dokažu da je astrologija nauka, digli su astronomiju i sfernu trigonometriju na mnogo viši nivo preciznosti, jer su smatrali da Astrologija ima svoje korene u matematici, a ne religiji i mitološkim verovanjima. Zbog toga je njen doprinos za razvoj nauke nesaglediv i kompleksan. Ipak, ne treba kriviti drevne astronome što su imali prevelika očekivanja od Astrologije, i mislili da je cela priroda (a time i čovek i njegova sudbina i poslovi predvidljivi) predvidljiva i predeterminisana.
Nastanak horoskopske Astrologije
Ptolomejevo viđenje Astrologije
BLOG JE JOŠ U IZRADI ...
